Nekoliko hiljada građana i studenata je večeras ispred zgrade Generalštaba u Beogradu zahtevalo da oštećeni vojni objekat zadrži status kulturnog dobra.

"Studenti neće dozvoliti da se oduzme poslednji bastion i simbol stradanja NATO bombardovanja SRJ 1999. godine. Ako je tada međunarodna zajednica ćutala, mi danas nećemo, ne odustajemo od naše borbe", rekla je studentkinja Dunja Stanojković.

Građani su se odazvali pozivu studenata Beogradskog univerziteta da 24. marta, kada se obeležava 26 godina od NATO bombardovanja SR Jugoslavije, blokiraju raskrsnicu u Ulici kneza Miloša u Beogradu zbog odnosa vlasti prema zgradi porušenog Generalštaba.

Vlada Srbije je, uprkos protivljenju stručne javnosti, uklonila oštećeno vojno zdanje iz registra kulturnih dobara, čime je omogućena realizacija projekta Džareda Kušnera, zeta bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Studenti u blokadi su se ranije danas okupili ispred Ustavnog suda i predali inicijativu za ocenu ustavnosti odluke da se Generalštabu ukine status kulturnog dobra.

Okupljenima se obratila i konzervatorka Estela Radonjić Živkov rekavši da je Vlada Srbije 14. novembra 2024. "mimo Zakona o kulturnom nasleđu donela odluku da kompleks Generalštaba više nije kulturno dobro".

"Zamislite da za godinu dana na ovom mestu budu neke kule, kockarnice i hoteli. Da li će to trajno uništiti naše sećanje i naš identitet, naš ponos i našu državu? Danas na ovoj raskrsnici stojimo pred istorijskom odlukom: Hoćemo li dozvoliti da to naše sećanje, prošlost i identitet trajno nestanu?", upitala je ona.

Nakon govora, usledio je nastup hora studenata Fakulteta muzičkih umetnosti.

Okupljeni građani i studenti uzvikuju "ne damo vam generalštab" i "lopovi, lopovi". Primetne su zastave Republike Srbije i zastave fakulteta, kao i transparenti poput "Studenti danas budućnost sutra", "Nisam student, ali mogu da prošetam" i "Umetnost prodire u moral".

Učesnici protesta odali su poštu stradalima u NATO napadima na SRJ 1999. godine minutom ćutanja nakon čega su krenuli ka Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture na Vračaru. Skup je trajao do 21 sat.

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine trajalo je 78 dana i sprovedeno je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. U istraživanju Fond za humanitarno pravo utvrdio je da je u bombardovanju ubijen 451 civil (217 Albanaca, 204 Srba i 30 Roma i drugih), 276 pripadnika Vojske Jugoslavije/MUP Republike Srbije i 29 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.